Viktor Ivančić piše na Peščaniku.
Odma do kuće od mog dida na Šolti je parcela od pokojnog barba Jerka. Na parceli od pokojnog barba Jerka je masu maslina i rogača. Onda je parcela od pokojnog barba Jerka se prodala. Onda je na parcelu doštekćao neki barba sa žutim bagerom. Onda je moj dida u roku munja dojurijo iz dvora. Dida je stao isprid bagera i raširijo je ruke. Barba u bageru je gledao u njega sa raskobečenim očima. Dida je viknijo: „Samo priko mene mrtvog!“
Onda je barba ugasijo bager i viknijo je: „Koji ti je klinac, fosilac?! Jošću te satrat, čoviče!“ Dida je njemu rekao: „Alo, cukunu! Jel to oš sa bagerom sorit rogač star priko stopedes godina?“ Barba je rekao: „Naravski da ću ga sorit! Šta bi mi inače triba bager?“ Dida je rekao: „Ali zašto, jebate? Šta ti on smeta?“ Barba je rekao: „Neman se ja šta sa tebon raspravjat, fosilac! Ja samo dimin sa bagerom i rušin šta mi gazda kaže!“ Dida je pitao: „I šta ti gazda kaže, majketi?“ Barba je rekao: „Kaže da potaracan cilu parcelu, jerbo da on tu oće gradit vile sa bazenima!“ Dida je pitao: „Koji će mu kurac vile sa bazenima kad ima rogače i masline?“ Barba je rekao: „Otkud bi ja to moga znat? Valjda će ih prodat nekin tajkunčinama ka šta je i on! Ja samo dimin sa bageron i uzmen dnevnicu!“
Dida je rekao: „E znan, ti si samo sluga kapitala! Jel se smi znat kako se zoveš?“ Barba je rekao: „Ferdo!“ Dida je rekao: „E slušaj, Ferdo! Nema šanse da ti se maknen isprid bagera! I plus ću ti zvat panduriju!“ Barba Ferdo je rekao: „Šta bi ti meni zva panduriju? Zvaću ja tebi panduriju!“ Dida je rekao: „Šta bi ti meni zva panduriju? Zvaću je ja tebi! Reću in: Sluga kapitala oće sorit najstariji rogač! Nešto šta je raslo stopedes godina oće uništit u po minuta! Ja san se još ka dite penja na ti rogač! I sad mi debil oće zbagerat ditinjstvo!“
Barba Ferdo je raširijo ruke: „Ali ovi rogač nije na tvojoj zemlji, čoviče!“ Dida je rekao: „Šta to ima veze? Nisan ni ja u svojoj zemlji, pa to ne znači da me triba ubit!“ Barba Ferdo je zinijo od zbunjoze. Dida je rekao: „E, a šta me gledaš? Ja san se rodija u Jugoslaviji, a Jugoslavije više nema! I šta bi sad triba, doć neki puknuti bagerista da me satare?“ Barba Ferdo je još luđe zinijo sa ustima. Dida je rekao: „Nije rogač kriv šta je pokojni Jerko partija na oni svit i šta ovo više nije njegova parcela! Rogača niko nije pita za mišljenje!“
Barba Ferdo je rekao: „Poala šta si dosadan, u pene bonačića! Gori si od čimavice!“ Onda je on izgibao iz kabine od bagera i rekao je: „Znaš šta, fosilac, iden ja do birtije lipo popit jedno ladno pivo! Dok tebi ne dopizdi stražarit isprid bagera!“ Dida je rekao: „Štaš se trovat sa pivon kad ima kod mene domaćeg pošipa! Ka nektar je!“ Barba Ferdo je dignijo ombrve i gledao je sa čudilom: „Jel ti to mene zoveš na drink?“ Dida je rekao: „A šta ću od tebe? Je da obavljaš šporki posal za tajkunsku gubu, al ipak si neka radnička klasa! Ne mogu te ostavit žednog na ovu žegu!“
Onda su njih dva popeli se kod dide u dvor. Onda je dida donijo bocun pošipa. Onda je on sipnijo vino u čaše. Onda sam ja njega pitao: „Dida, mogu li se ja malo igrat oko bagera?“ Dida je rekao: „Unukiću, jebemu jarca, pa obeća si mi daš prinit oni cukar iz konobe, za pojačat vino! Nemoš se na ferjama samo igrat! Triba nešto i radit!“ Ja sam rekao: „Pa kad mi je sad bager tu, dida!“ Dida je rekao: „Je, samo još fali da ga upališ i skršiš rogač!“ Barba Ferdo je uletijo: „Ne može ga upalit! Ključ je kod mene!“ Dida je meni rekao: „Aj onda kimba!“
Ja sam u roku odma otrkenzi do bagera. Barba Ferdo i dida su cugnili po čašu pošipa. Dida je odma sipnijo im još po jednu. Onda je barba Ferdo rekao: „Znaš šta ja ne kužin, fosilac? Zašto bi to šta je rogač star triba bit argument da ga se ne sori?“ Dida je rekao: „Šta si ti to sad, neki filozof?“ Barba Ferdo je rekao: „Mislin, važnije bi onda bilo ne sorit neki mladi rogač! A ovi je već svoje da!“ Dida je rekao: „Jel ti to meni nešto lično poručivaš, a? Ka ono, ja san star, pa ko me jebe? Pariš iz one priče kad su ustaše ušle u misto!“
Barba Ferdi je uletila zbunjoza: „Koji sad ustaše, čoviče? Koje misto?“ Dida je rekao: „Ušli ustaše u misto i rekli da će zbog pomaganja partizanima od dvista mištana striljat njih deset! E al da sami mištani moraju izabrat tih deset šta će ih ustaše striljat! I normalna stvar, mištani su izabrali deset staraca, jerbo su isti ka ti! To ti je ta poruka!“ Barba Ferdo je pitao: „Ama koja poruka?“ Dida je rekao: „Čim dođe do frke i ršuma, starci ginu za slobodu, a mladi surađuju sa okupatorom!“ Barba Ferdo je zakolutačijo sa očima. Dida je rekao: „E, samo ti zjakaj! Da je pameti, tribalo bi poštedit dicu, a sve ovo drugo ispod šezdesipet godina spičit u radne logore! To bi dalo malo nade u spas čovječanstva!“
Barba Ferdo je potegnijo guc pošipa i rekao je: „Ma daj nemoj me činit smijat, fosilac! Nisan ti ja kriv šta su te ćopile godine pa si propuva! Znaš da mi malo bacaš na Bajdena!“ Dida je raširijo ruke: „Šta fali Bajdenu?“ Barba Ferdo je rekao: „Kako šta fali, jebate? Pa viš da ne zna ko mu glavu nosi! Ne može pogodit vrata, čoviče, koma ga je gledat! Ima miljon godina, a na čelu je najveće svjecke sile!“ Dida je rekao: „Pa šta je tu loše? Bajden se ujutro lipo probudi i promisli: Asti iruda, koga san ono danas triba zbombat? Iran ili Irak? Il možda Kuvajt? I pošto se ne može sitit, odluči da je najbolje ne zbombat nikoga, da slučajno ne falije… Starost ti je izvor mudrosti, moj Ferdo, samo šta to ne bere tvoj mladi mozak!“
Onda je barba Ferdo dignijo se od stola i rekao je: „Čuj, fosilac, ja bi sa tebon ćakula do naveče, al čeka me arbajt!“ Dida je rekao: „I sad bi ja triba posli po bocuna pošipa jurcat doli i stat ti isprid makinje?“ Barba Ferdo je rekao: „Ti lipo sidi i odmaraj! U skladu sa svojin godinama…“ Dida je pitao: „I stvarno ćeš sorit rogač od priko stopedes godina?“ Barba Ferdo je rekao: „A jebiga bože, posal je posal! Ja samo dimin bager i rušin šta mi gazda kaže!“ Dida je rekao: „E znan, al dok san te ja naliva sa pošipom moj ti je unuk usuja u rezervar od bagera pet kili cukra! Upalićeš ga moj kurac!“
Robi K. (IIIa)
